Dana 7. marta, u Reporting House, organizovali smo diskusiju posvećenu istoriji kućnih škola tokom 1990-ih – snažnom poglavlju otpora u borbi za očuvanje obrazovanja na albanskom jeziku.
Nakon ukidanja autonomije Kosova 1989. godine, obrazovni sistem je prešao pod kontrolu Beograda. Upotreba albanskog jezika u školama bila je zabranjena, a albanski nastavnici i učenici suočili su se sa nasiljem, masovnim otpuštanjima i pritiscima za asimilaciju kroz prisilno obrazovanje na srpskom jeziku. Kao odgovor, pojavila se nova forma otpora: kućne škole – privatne kuće pretvorene u učionice gde su znanje i nada očuvani kroz veliku žrtvu i posvećenost.
Ovaj događaj, organizovan u čast 7. marta – Dana učitelja, okupio je lična svedočanstva i razmišljanja onih koji su živeli i organizovali obrazovanje u ovim alternativnim školama, kao i istraživača i umetnika koji se u svom radu bave tom periodom.
Gosti panela bili su:
Zijadin Gaši (Zijadin Gashi), predsednik Saveta za obrazovanje Opštine Priština (1990–1999)
Ljinda Gusija (Linda Gusija), sociološkinja i bivša učenica kućne škole u Herici
Gresa Neziri, iz projekta „Kućne škole“
Vulnet Jakupi (Vullnet Jakupi), umetnik
Diskusija je otvorila prostor za kolektivno prisećanje i razmišljanje o obrazovanju kao obliku otpora, odajući počast nastavnicima koji su se suprotstavili represiji kako bi očuvali učenje i nadu.