Olafur Elijason je savremeni umetnik islandsko-danskog porekla, ro\u0111en 1967. godine. Odrastao je na Islandu i u Danskoj, gde je studirao na Kraljevskoj danskoj akademiji likovnih umetnosti od 1989. do 1995. godine. 1995. godine se preselio u Berlin, gde je osnovao Studio Olafur Eliasson, interdisciplinarni studio koji okuplja umetnike, arhitekte, istra\u017eiva\u010de i stru\u010dnjake iz razli\u010ditih oblasti. Trenutno \u017eivi i radi na relaciji izme\u0111u Kopenhagena i Berlina.<\/p>\n
Njegov umetni\u010dki opus obuhvata instalacije, skulpturu, slikarstvo, fotografiju, film i intervencije u javnim prostorima. Elijasonovo stvarala\u0161tvo se usredsre\u0111uje na odnos izme\u0111u \u010doveka, prirode i prostora, istra\u017euju\u0107i percepciju, svetlost, boju, kretanje i prirodne pojave. On svojim delima preispituje na\u010din na koji ljudi do\u017eivljavaju svoju okolinu i bavi se pitanjima vezanim za klimatske promene, ekolo\u0161ku odr\u017eivost i kolektivnu odgovornost.<\/p>\n
Od 1997. godine, Elijasonova dela su izlo\u017eena u va\u017enim me\u0111unarodnim muzejima i institucijama. 2003. godine je predstavljao Dansku na 50. Venecijanskom bijenalu i realizovao je instalaciju *The Weather Project* u Tate Modern u Londonu, jedno od njegovih najpoznatijih dela. Njegove druge va\u017ene izlo\u017ebe uklju\u010duju \u201eIn Real Life\u201d u Tate Modern (2019), \u201eLife\u201d u Fondation Beyeler u \u0160vajcarskoj (2021), \u201eNel tuo tempo\u201d u Palazzo Strozzi u Firenci (2022) i \u201eThe Curious Desert\u201d u Narodnom muzeju u Kataru (2023). Tako\u0111e je realizovao velike projekte u javnim prostorima, uklju\u010duju\u0107i \u201eThe New York City Waterfalls \u201d (2008), \u201eYour Rainbow Panorama\u201d u Danskoj (2011) i \u201eIce Watch \u201d (2014\u20132018).<\/p>\n
Pored svog umetni\u010dkog stvarala\u0161tva, Elijason je anga\u017eovan na projektima koji kombinuju umetnost, arhitekturu i ekolo\u0161ka pitanja. 2012. godine, je suosnovao dru\u0161tvenu inicijativu \u201eLittle Sun\u201d (Malo sunce), koja promovi\u0161e pristup \u010distoj i odr\u017eivoj energiji. 2016. godine je pokrenuo projekat Green Light \u2013 An Artistic Workshop<\/em> (Zeleno svetlo \u2013 Umetni\u010dka radionica), \u0161to je umetni\u010dka i dru\u0161tvena inicijativa koja uklju\u010duje izbeglice, migrante i lokalne zajednice u kreiranje modularnih lampi koje emituju zeleno svetlo, podsti\u010du\u0107i na saradnju i me\u0111ukulturni dijalog. 2014. godine je zajedno sa arhitektom Sebastijanom Bemanom, osnovao Studio Other Spaces (Drugi prostori), usredsre\u0111en na eksperimentalne umetni\u010dke i arhitektonske projekte. 2019. godine je imenovan za ambasadora dobre volje Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), usredsre\u0111uju\u0107i se na obnovljive izvore energije i klimatsku akciju.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Olafur Elijason je savremeni umetnik islandsko-danskog porekla, ro\u0111en 1967. godine. Odrastao je na Islandu i u Danskoj, gde je studirao na Kraljevskoj danskoj akademiji likovnih umetnosti od 1989. do 1995. godine. 1995. godine se preselio u Berlin, gde je osnovao Studio Olafur Eliasson, interdisciplinarni studio koji okuplja umetnike, arhitekte, istra\u017eiva\u010de i stru\u010dnjake iz razli\u010ditih oblasti. […]<\/p>\n","protected":false},"featured_media":5919,"template":"","reporter_type":[79,21],"reporter_location":[24],"class_list":["post-5920","reporters","type-reporters","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","reporter_type-artist","reporter_type-contributor","reporter_location-international"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/reportinghouse.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/reporters\/5920","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/reportinghouse.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/reporters"}],"about":[{"href":"https:\/\/reportinghouse.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/reporters"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/reportinghouse.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/reporters\/5920\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5921,"href":"https:\/\/reportinghouse.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/reporters\/5920\/revisions\/5921"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/reportinghouse.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/5919"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/reportinghouse.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5920"}],"wp:term":[{"taxonomy":"reporter_type","embeddable":true,"href":"https:\/\/reportinghouse.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/reporter_type?post=5920"},{"taxonomy":"reporter_location","embeddable":true,"href":"https:\/\/reportinghouse.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/reporter_location?post=5920"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}