Ova ljubavna pisma razmenjivali su budući gerilci Oslobodilačke vojske Kosova, Dževa Krasnići Ladrovci i Fehmi Ladrovci.

Pisma su napisana između 1985. i 1990. godine, kada je Fehmi bio politički zatvorenik u Staroj Gradiški, zloglasnom zatvoru u bivšoj Jugoslaviji. Njih dvoje su bili vereni tek nešto više od mesec dana kada je on osuđen na deset godina zatvora zbog učešća u ilegalnim pokretima za prava Albanaca.

Oboje su imali po trideset godina.

Fehmi je predložio Dževi da ostanu prijatelji kako ne bi morala tako dugo da ga čeka da bi se udala za njega, ali mu se ona zavetovala da će ga čekati. Ona je u to vreme već bila diplomirala albanski jezik i književnost i studirala je pravo.

Ovaj kostim na zidu  je Dževa nosila kada je postala „nevesta“. Nije nosila belo, već crveno, što je simbolizovalo otpor. A otpor je bio njena vodilja sve dok nije poginula u borbi protiv srpskih snaga 22. septembra 1998. godine, boreći se rame uz rame sa Fehmijem. Na zidu je izložen njen borbeni prsluk (taktički prsluk) koji je ona nosila kada je ubijena, u kojem je nosila municiju i bombe.

Tokom Fehmijevih zatvorskih godina započela je posebna prepiska koja je istraživala ljubav koja još nije bila u potpunosti ostvarena na slobodi. Dževina pisma bila su toliko duhovita, lirska, motivišuća i romantična da su ih mnogi drugi albanski politički zatvorenici čitali i recitovali jedni drugima, nalazeći u njima nadahnuće. Oni svedoče o tome kako su im Dževina pisma podizala moral i snažila ih, hraneći njihovu maštu i nadu u lep život na slobodnom Kosovu nakon izlaska iz zatvora.

Fehmi i Dževa su znali da, dok pišu, ne pišu samo jedno drugom, već i zajednici prijatelja i članova porodice. U Reporting House, po prvi put, ova prepiska je javno izložena, kako za mlađe, tako i za starije generacije.

Čekajući Fehmija, Dževa je njegovu majku naučila da čita i piše kako bi i ona mogla da piše svom sinu u zatvor, dok se istovremeno borila za pravo devojčica u Glogovcu da nastave srednjoškolsko obrazovanje.

Kada je Fehmi izašao iz zatvora, Dževa i on su služili kao pripadnici Albanske garde u Hrvatskoj, boreći se za njeno oslobođenje 1992. godine. Od 1993. do 1997. bračni par je živeo u Nemačkoj, gde su Dževine prijateljice opisivale njen naporan režim vožnje bicikla i pešačenja sa opterećenjem, čime se pripremala za neizbežni rat koji dolazi.

Godine 1997. rat je došao, a ona je iz Albanije ušla na Kosovo i pristupila OVK.

Dževina pisma je njena porodica predano i pažljivo čuvala, posebnonjen brat Selim Krasnići, takođe borac OVK. Pisma koja vidite su kopije, jer bi muzejska postavka mogla da ošteti originale.

U hladnoj, vlažnoj i surovoj zatvorskoj atmosferi, sa po dvadeset pet zatvorenika u jednoj prostoriji, Dževina osobena duhovitost, intelekt i hrabrost nadahnjivali su druge. Među njima je bio i Adem Demaći, takozvani kosovski Mandela, koji je tamo proveo 15 godina.

„Tvoja do groba“, napisala je Dževa pre četrdeset godina. I tako se i dogodilo. Deceniju nakon što je napisala te reči, boreći se protiv Srba u Dreničkoj dolini 1998. godine, Fehmi je pogođen metkom. Zamolio je Dževu da se povuče. Ona je to odbila. Čak i nakon što je on izdahnuo, ostala je pored njega, boreći se do herojskog, gorkog kraja.

Muzej „Egzodus ’99“ otvoren je na železničkoj stanici u Prištini, projekat koji je producirala organizacija Reporting House, a koji dokumentuje iskustvo stotina hiljada kosovskih Albanaca prisilno proteranih tokom rata 1999. godine.

Svečanosti otvaranja prisustvovali su državni zvaničnici, diplomate, naučnici, aktivisti civilnog društva, umetnici i brojni građani.

Smešten na mestu odakle su u proleće 1999. godine polazili vozovi sa izbeglicama za Severnu Makedoniju, muzej u prvi plan stavlja jedno od najdramatičnijih poglavlja u novijoj istoriji Kosova. Između marta i juna 1999. godine, stotine hiljada Albanaca proterano je iz svojih domova duž železničke pruge Priština-Elez Han, u jednom od najvećih prisilnih raseljavanja u Evropi od Drugog svetskog rata.

Izložba obuhvata 48 ličnih iskaza ljudi koji su doživeli egzodus, prikupljenih i ispričanih 27 godina nakon rata. Priče su organizovane u četiri glavne teme: proterivanje, život u izbegličkim kampovima, boravak kod porodica domaćina i povratak na Kosovo. Pored iskaza izbeglica, muzej predstavlja i svedočanstva onih koji su ostali na Kosovu, sakrili se tokom rata ili se pridružili oružanom otporu.

„Egzodus ’99“ ima za cilj očuvanje sećanja na iskustvo izbeglištva i stvaranje prostora za razmišljanje generacija koje nisu iskusile rat. Kroz lična svedočanstva, muzej prebacuje fokus sa statistike na individualna iskustva ljudi koji su izgubili svoje domove, bili odvojeni od svojih porodica i bili prisiljeni tražiti utočište izvan Kosova.

Muzej je osmislila Jeta Džara, a kustos je Gazmend Ejupi. Osnovali su ga Reporting House, BIRN Kosova i Prištinski Bijenale.

„Egzodus ’99“ se nalazi na železničkoj stanici u Prištini i otvoren je za posetioce od utorka do nedelje, od 12:00 do 18:00 sati.

„Reporting House“ je primljen u članstvo Mreže evropskih muzejskih organizacija (NEMO).

Kroz javno saopštenje same mreže, piše da „Reporting House“ obeležava 25 godina od završetka rata na Kosovu i nudi kosovskim i međunarodnim posetiocima dubinski uvid u ono što se smatra poslednjim evropskim ratom 20. veka.

NEMO piše da izložbu predstavljaju BIRN Kosovo i Prištinski Bienale, a ona okuplja novinarske, fotografske i medijske artefakte iz 1990-ih, zajedno sa savremenim umetničkim delima koja odražavaju dugoročni uticaj rata.

Nadalje, naznačeno je da će posetioci, prema najavi, biti vođeni kroz nedavnu istoriju Kosova – od mirnog otpora i formiranja Oslobodilačke vojske Kosova, preko rata 1998-99, NATO bombardovanja, do nezavisnosti.

„Osnovan od strane novinarke Jete Džare, a kustoski oblikovan od strane umetnika Gazmenda Ejupija, Reporting House ističe ključnu ulogu medija u oblikovanju istorijskog sećanja i poziva na kontinuiranu saradnju dok izložba nastalja da se razvija“, navodi se u objavi, objavljenoj u subotu, 25.04.2026.

„Naša motivacija za pridruživanje NEMO mreži je da podelimo naš jedinstveni model kombinovanja novinarstva i savremene umetnosti sa drugim evropskim institucijama. Postali smo zemlja kojoj pomažu mnoge evropske zemlje koje su takođe iskusile rat i želimo učiti od evropskih muzeja kako da ispričamo našu istoriju budućim generacijama. Mi smo najmlađa zemlja u Evropi, a možda i najmlađi muzej koji je postao deo mreže, tako da imamo mnogo toga da naučimo iz razmene saznanja u NEMO mreži“, citira se Džara.

Evropska mreža muzeja NEMO (Network of European Museum Organisations) je međunarodna organizacija koja okuplja muzejske institucije i organizacije širom Evrope.

Dvadeset pet godina nakon završetka rata na Kosovu, izložba REPORTING HOUSE (Kuća novinara) nudi detaljan pogled na evropski rat kojim je završen 20. vek.

Ova izložba je otvorena 10. juna 2024. godine, u čast Dana oslobođenja Kosova.

Izložba „REPORTING HOUSE“ omogućava posetiocima da putuju kroz sukob koji je besnio tokom 1990-ih, iz kojeg je rođen gerilski pokret Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), koji je kasnije prerastao u rat  tokom 1998-1999. godine i kulminirao 11- nedeljnim vazdušnim napadima NATO-a. To je dovelo do oslobođenja Kosova i njegove nezavisnosti 2008. godine.

Smeštena na prvom spratu bivše zgrade „Germia“, prve robne kuće na Kosovu, izgrađene 1973. godine, „Reporting house“ je transformisana u prostor ne samo za dokumentaciju, već i za diskusije i istraživanja za lokalne i međunarodne novinare, istraživače i studente. „Reporting house“ su posetile razne albanske i međunarodne javne ličnosti.

Neki od njih su, više puta, sa sobom dovodili porodicu, prijatelje i sve one koje zanima moderna istorija Kosova.

„Reporting House“, koja je prvobitno trebala trajati samo tri meseca, postala je jedna od najvažnijih platformi na Kosovu za bavljenje kolektivnim sećanjem, novinarstvom i savremenom umetnošću. Ovako ocenjuje umetnik i kustos Gazmend Ejupi, koji je bio uključen u razvoj ove izložbe.

Prema njegovim rečima, uticaj projekta je premašio početna očekivanja, stekavši veliku podršku javnosti.

Kaže da se očekuje da će se važnost ovog projekta ove godine dodatno produbiti, jer će Reporting House biti povezan sa projektom „BLACA 99 – Egzodus“, te da ova kombinacija ima za cilj otvaranje novih prostora za refleksiju.

Ejupi ističe da jedan od glavnih stubova projekta ostaje veza između novinarskih materijala, dokumentarnih arhiva i savremene umetnosti.

Prema njegovim rečima, upravo ta kombinacija čini Reporting House jedinstvenom platformom, gde novinarstvo ne ostaje samo istorijska dokumentacija, već se transformira u vizualno, emocionalno i kritičko iskustvo za javnost.

„Činjenica da smo sada deo šireg evropskog muzejskog konteksta dokazuje da je Reporting House uspeo stvoriti jedinstveni model predstavljanja istorije, sećanja i svedočanstava kroz kombinaciju novinarstva, arhiva i savremene umetnosti“, rekao je Ejupi za KALLXO.com .

Dua Lipa, svetski poznata pevačica koja je održala dvosatni koncert na festivalu ‘Sunny Hill’, posetila je ‘Reporting House’ pre ponoći u ponedeljak, 04.08.2025.

Dua je na ovoj poseti bila u pratnji Dukagjin Lipe, njenog oca i osnivača festivala, Calluma Turnera, poznatog glumca i Dua Lipinog verenika, Gjin Lipa – njen brat, i ostalih.

Dočekali su je producentkinja muzeja Jeta Džara, kustos muzeja Gazmend Ejupi, novinarka Donika Šahini, kao i osoblje i volonteri ‘Reporting House’.

Dua Lipa je rekla „da ste uradili divan posao prenoseći istoriju Kosova u ovom muzeju.“

Dukagjin Lipa se zahvalio muzeju što je otvoren nakon radnog vremena i rekao da je ova poseta usledila iz poštovanja prema radu koji je obavljen sa ovim muzejom.

Callum Turner se zainteresovao za snimke britanskih specijalnih snaga, ‘padobranaca’, koji su stigli na Kosovo u ranim danima ulaska NATO-a i viđeni su na snimanju minskog polja u Prištini, dok mu je Dua pričala o poznatim prištinskim naseljima koja je videla na snimku BBC-a iz 1999. godine.

Donika Šahini, novinarka koja je sačuvala svesku dece porodice Jašari, rekla je: „Bilo je fantastično sa kojim interesovanjem, znatiželjom i skromnošću je Dua saslušala moju priču o svesci spašenoj iz kuće porodice Jašari koju sam sačuvala za ovaj muzej.“

„Ovo me je jako usrećilo, da je osoba poput nje, koja je bila toliko angažovana oko festivala i njenog koncerta, koji sam vidjela i koji me usrećio, našla vremena da poseti muzej i zainteresuje se za naš rad“, rekla je Šahini.

Jeta Džara, koosnivačica muzeja „Reporting House“, rekla je da „imamo priliv ljudi koji su posetili naš muzej jer su došli na Kosovo zbog festivala Sunny Hill, tako da smo imali priliku da razgovaramo o istoriji Kosova sa ljudima koji inače ne bi došli na Kosovo“.

„Dakle, ovo pokazuje da, pored visokog nivoa profesionalizma koje je ovih dana pokazalo osoblje kompanije „Republika“ koja je organizovala festival „Sunny Hill“ – koji sam posećivala svake večeri – neverovatno je koliko je porodica Lipa bila od značaja za sve nas koji živimo i radimo na Kosovu. Jednostavno, učinili su nam uslugu promovišući moderno Kosovo, kosovsku omladinu koja se oseća prijatno u svojoj koži i koja je pomirena sa svojom istorijom – a za mene je posebno prijatno iznenađenje bilo to što je nakon svog tog umora oko festivala, ova porodica pronašla vremena da se zainteresuje za istoriju Kosova, samo nekoliko sati pre nego što je Dua trebalo da otputuje i uhvati avion za svoje dalje putovanje. To pokazuje izuzetnu posvećenost ove porodice da čini dobro ne samo za sebe, već i za Kosovo“ – dodala je Džara.

Tokom posete, Lipa i njena porodica posetili su i Galeriju ‘Reporting House’, gde je izložen rad 18-godišnjeg umetnika iz Gaze, Husseina al-Jerjawija, pod nazivom „Fragmenti preživljavanja“.

Švedska aktivistkinja za ljudska prava i ekološkinja, Greta Thunberg, posetila je ‘Reporting House’ 28.07.2025. u okviru svoje dvodnevne posete Kosovu.

Thunberg se sastala sa aktivistima omladinskih organizacija na Kosovu i provela dva sata u muzeju kako bi saznala više o istoriji aktivizma i građanskih protesta 1990-ih na Kosovu.

Dočekali su je producentkinja muzeja, Jeta Džara, i kustos muzeja, Gazmend Ejupi, koji su, zajedno sa mladim umetnikom Vulnet Jakupijem, govorili o delima moderne umetnosti izloženim u ‘Reporting House’ i koja reflektuju aktivizam, poput radova za škole, kuće Jakupa, itd.

Thunberg je takođe posetila galeriju ‘Reporting House’, gde je izložen rad 18-godišnjeg umetnika iz Gaze, Husseina al-Jerjawija, pod nazivom „Fragmenti preživljavanja“.

Thunberg je bila zainteresovana za reakcije kosovske politike i društva na situaciju u Gazi.

U pratnji mladih aktivista s Kosova, Thunberg je izrazila zahvalnost za velikodušnost ljudi koje je upoznala na Kosovu.

Producentkinja izložbe, Jeta Džara, rekla je da već dugo prati Gretin aktivizam.

„Uspela je postati glas budućnosti i vrlo efikasno je skrenula pažnju sveta na ekološku krizu“, rekla je ona.

Džara je takođe istakla Thunbergin aktivizam po pitanju nepravdi koje se događaju u Gazi, nazvavši privilegijom mogućnost da ispriča priču o nepravdama na Kosovu tokom 1990-ih.

„Reporting House“ otvorena je 10.06.2024. u bivšoj robnoj kući „Gërmia“ u Prištini i odražava sjajan rad koji su obavili lokalni i međunarodni novinari tokom rata na Kosovu.

Danas, u sredu, 18.06.2025., u „Reporting House“ biće otvorena posebna instalacija napravljena od 500 originalnih kristala donetih iz rudnika Trepča, povodom obeležavanja prve godišnjice otvaranja „Reporting House“.

Instalacija pod nazivom „100“ ujedno obeležava i 100. godišnjicu rudnog bogatstva Trepče.

„Reporting House“ je saopštio da minerali koji će biti predstavljeni kroz instalaciju „100“, čiji je kustos Gazmend Ejupi, potiču iz rudnika Stantërg (Stari Trg) – najstarijeg rudnika u okviru gigantskog kompleksa „Trepča“ – koji se nalazi nekoliko kilometara od grada Mitrovice i 45 kilometara severno od Prištine.

Ovi minerali su iskopani sa 750 metara dubine, od strane rudara koji i danas rade u teškim uslovima, na temperaturama do 50 stepeni Celzijusa, u vlazi, prljavštini, prašini i bez zaštitne opreme.

„Ipak, rude olova i cinka iz ovih stena, izvađene na primitivan i težak način, završavaju u našim džepovima, u modernim tehnologijama, poput mobilnih telefona koje koristimo. Trepčino olovo i cink se takođe koriste u automobilskim akumulatorima. Ovi kristali, sirovi i svetleći, i vrlo impresivni, više su od geološkog čuda. Oni su kalendar istorije, neizrečeni svedoci borbe, čiji je drevni tok vremena sada isprepleten sa poslednjim decenijama našeg otpora i oslobođenja.“ – stoji u Saopštenju.

Rudnik Stari Trg, jedan od najstarijih unutar Industrijskog kompleksa Trepča, prema Izveštaju Reporting House, razvila je britanska rudarska kompanija 1920-ih, nekoliko godina nakon okupacije Kosova od strane Srbije, ali Izveštaj dalje navodi da je tokom Drugog svetskog rata nacistička Nemačka preuzela kontrolu nad Trepčom, koja je održavala kontrolu nad rudnikom do 1944. godine, kada su jugoslovenski partizani došli na vlast, započinjući novu eru rudarstva, sa ciljem vađenja velikih količina rude uz minimalna ulaganja.

Tokom perioda koji je poznat kao zlatno doba Trepče, od 1960. do 1981. godine, broj zaposlenih porastao je sa 8.000, da bi 1988.godine dostigao 22.885 radnika. Kada je Milošević počeo da ukida autonomiju Kosova unutar Jugoslavije, Trepča je postala epicentar demonstracija.

„Godine 1989, u podzemlju Rudnika, 1.200 rudara organizovalo je osmodnevni štrajk glađu – čija je svrha bila zaštita Ustava Jugoslavije iz 1974. godine. Iako je štrajk poprimio epske razmere, nije uspeo zaustaviti nezakonitu represiju i pretvorio se u upozorenje na nasilni raspad Jugoslavije“, – navodi se u saopštenju.

Istorijski gledano, rudarski zapisi u Trepči datiraju još iz rimskog doba. Ime Trepča pojavljuje se u papskoj povelji iz 1303. godine.

„U Starom Trgu se proizvodila ruda olova, cinka, srebra i zlata. Osmanlije su preuzele kontrolu nad rudnikom 1455. godine. Kao rezultat razaranja koje je usledilo tokom Rata Svete lige, rudarska aktivnost se ugasila krajem 17. veka“, navodi se u saopštenju „Reporting House“.

Industrijski oporavak Trepče u moderno doba započeo je projenom nalazišta olova i cinka 1920-ih, koju su pokrenuli Nikola Pašić, premijer Jugoslavije, i njegov sin Rade. Kao deo ove inicijative, nakon završetka istraživačkih aktivnosti 1925. godine, postignut je 50-godišnji koncesioni ugovor sa „Selection Trust“ – britanskom kompanijom za finansiranje rudarstva.

Godine 1927., Selection Trust je otvorio svoju filijalu u Londonu pod nazivom „Trepça Mines Limited“. Proizvodnja je započela 1930. godine i upravljala rudnikom do Drugog svetskog rata.

„Reporting House“ je otvoren 10.06.2024. u bivšoj robnoj kući „Gërmia“ u Prištini.

„Reporting House“ odražava sjajan rad koji su obavili lokalni i međunarodni novinari tokom rata na Kosovu.