Dea je prvi put posetila muzej tokom školske ekskurzije. Ponesena iskustvom, odlučila je da postane deo muzeja sa samo 15 godina i danas je jedna od naših najposvećenijih volonterki. Najveću inspiraciju pronašla je u Kutku otpora, posebno u protestu „Hleb za Drenicu“, za koji nije znala pre posete muzeju.

Dea predstavlja mlađu generaciju koja nije doživela rat, ali oseća odgovornost da razume i sačuva njegovo sećanje. Njena želja je da doprinese očuvanju istorije koja nedostaje u školskim udžbenicima, ali je sačuvana u ovom prostoru istine i otpora.

Erdonita je koordinatorka i istraživačica u Domu novinara, gde sa velikom posvećenošću i ljubavlju brine o svemu što je vezano za muzej — od aktivnosti koje čuvaju sećanje na prošlost, do podrške timu i stvaranja toplog okruženja za posetioce. Veruje da istoriju treba održati živom i bliskom ljudima, te svakodnevno radi na tome da taj osećaj prenese u muzej.

Pored toga, Erdonita je studentkinja računarskih nauka, koja daje privatne časove iz matematike, dok istovremeno vodi mali porodični biznis specijalizovan za tradicionalnu hranu. 

Pored angažmana u Domu novinara, radila je tri godine u BIRN-u u Odeljenju za administraciju i finansije, a takođe je bila izvršna asistentkinja generalnom direktoru u KiKxxl & evroTarget LLC, call centru u Prištini.

Bleart Thaçi je istoričar i master student na Univerzitetu u Prištini. Trenutno radi kao vodič sa skraćenim radnim vremenom u Domu novinara, nakon šestomesečnog volonterskog angažmana u muzeju.

Predstavio je originalna istraživanja iz albanske istorije na naučnim konferencijama koje su organizovali Institut za istoriju u Prištini i Akademija nauka Albanije. Njegovi radovi objavljeni su u međunarodnim medijima, uključujući novine i časopise u Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji i Portugalu.

Dobitnik je više sertifikata za akademska i istraživačka dostignuća. Bleart je strastveni ljubitelj filma i teži da postane filmski istoričar, sa posebnim interesovanjem za dokumentovanje razvoja i nasleđa filma tokom 20. veka.

Dhuratë Bajrami je vodič u Domu novinara. Diplomirala je javnu administraciju, a trenutno pohađa master studije političkih nauka, sa specijalizacijom iz evropskih studija i javne administracije na Univerzitetu u Prištini.

Pored akademskog obrazovanja, poseduje profesionalno iskustvo u oblasti menadžmenta i administracije, a radila je i kao terenski istraživač.

Takođe je učestvovala na obukama i radionicama koje su organizovale domaće i međunarodne organizacije, poput OEBS-a, NDI-ja i Instituta Musine Kokalari, sa fokusom na ulogu mladih u dijalogu i javnim politikama.

Rea je menadžerka prostora u Domu novinara, gde se stara da ambijent bude funkcionalan, organizovan i gostoljubiv za posetioce. Vodi ture koje kombinuju činjenično predstavljanje istorije sa umetničkim uticajem, oblikovanim njenim iskustvom u oblasti umetnosti i digitalnih medija. Sarađuje sa timom na organizaciji događaja i upravljanju logistikom.

Njeno iskustvo dodatno je obogaćeno ličnim projektom i jednogodišnjim radom u ARKIV-u – instituciji savremene umetnosti u Peći. Još jedan ključni stub njenog profesionalnog puta jeste festival Anibar, na kojem se razvijala još od adolescencije, napredujući od volontera do koordinatora i postajući dragocen član festivala.

Njena strast prema fotografiji i interesovanje za muziku, film i knjige stalno obogaćuju njen profesionalni i kreativni pristup. Studirala je digitalne medije na UBT-u, privatnom univerzitetu na Kosovu.

Vaughan Smith je freelance snimatelj koji je ranjen dok je snimao masakr u Prekazu 1998. godine. Metak je pogodio njegov mobilni telefon i zaglavio se u uređaju, čime mu je spasio život. Organizovao je i snimio prvi intervju bez maske sa pripadnikom Oslobodilačke vojske Kosova, Fehmijem Ladrovcijem. Snimio je i masakr u Obriji, kao i britansk padobrance koji su stigli na Kosovo helikopterom tokom NATO intervencije, nakon što je pešice neprimetno ušao u Kosovo iz Makedonije. Vaughan je bio na putu ka aerodromu zajedno s njima da bi se suočili sa Rusima, kada su britanski general Sir Mike Jackson i tim zatražili da se vrate. Vaughan je pionir u novinskom izveštavanju i osnivač Frontline Cluba u Londonu 2003. godine, kao društvenog preduzeća za podršku nezavisnom novinarstvu i promociju boljeg razumevanja međunarodnih vesti i izveštavanja. Tokom 1990-ih radio je kao freelance snimatelj i video novinar, pokrivajući ratove i konflikte u Iraku, Avganistanu, Bosni, Čečeniji, na Kosovu i drugde. U tom periodu osnovao je i vodio Frontline News Television, agenciju osnovanu da zastupa interese mladih novinara željnih da prošire granice svoje profesije. Tokom tih turbulentnih godina, koje su počele padom komunizma i trajale do napada 11. septembra, frilenseri Frontline-a snimili su neke od najboljih snimaka sukoba na svetu. Vaughan je lično snimio jedini necenzurisani snimak o Zalivskom ratu 1991. godine, kada je neprimetno ušao u aktivnu jedinicu prerušavajući se u oficira britanske vojske. Frontline Television News inspirisao je čitavu generaciju mladih nezavisnih novinara. Ova priča je detaljno opisana u knjizi „Frontline“: Istinita priča o britanskim pobunjenicima koji su promenili lice ratnog novinarstva“, autora Davida Loyna, BBC. Novinari sa fronta su preuzimali velike rizike, a osam članova i bivših članova je ubijeno na terenu. Frontline Club posvećen je njihovom sećanju. Vaughan je sam ranjen dva puta, ali je prošao sa lakšim povredama. Kao frilenserski snimatelj osvojio je 28 nagrada za novinarstvo, kako pojedinačno, tako i kao deo tima. Mnoge od njih za „Dolinu“ film koji je Vaughan producirao o ratu na Kosovu, a koji je i dalje jedan od najcenjenijih dokumentarnih filmova prikazanih na Kanalu 4 u Velikoj Britaniji. Tokom rada kao frilenser, Vaughan je radio za mnoge vodeće svetske televizijske stanice i postao vodeći zagovornik prava frilenserskih novinara koji rade u ratnim zonama. Pre nego što je osnovao Frontline, bio je kapetan u Grenadirskoj gardi britanske vojske, služeći u Severnoj Irskoj, na Kipru i u Nemačkoj. Bio je kapetan streljačkog tima Britanske vojske i osvojio je Vojno prvenstvo u streljaštvu. Vaughan je izabrani predsednik Registra frilensera na frontu (Frontline Freelancers Registry, FFR), jedinstvenog tela sa više od 1.500 registrovanih članova, koje promoviše odgovorno i bezbedno novinarstvo i zastupa frilensere i lokalne novinare širom sveta.

Ejupi je umetnik i kustos Doma novinara, koji je došao na ideju da stvori izložbu koja spaja svet umetnosti i novinarstva, što je ujedno i obeležje muzeja. On smatra da je video jedno od najmoćnijih medija još od 1960-ih godina. Da bi napravio ovu izložbu oslonio, se na sopstveno iskustvo kao student u Prištini, gde je učestvovao u protestima početkom 90-ih, te stoga veruje da Priština zauzima ključno mesto u širem narativu evropske ratne istorije. Trenutno obavlja funkciju prodekana na Fakultetu umetnosti i digitalnih medija na Univerzitetu za biznis i tehnologiju u Prištini, gde mentorira novu generaciju umetnika i kustosa. Ima master diplomu iz umetnosti i prostora na Univerzitetu Kingston u Velikoj Britaniji (2013), a osnovne studije likovnih umetnosti završio je na Centralnom koledžu za umetnost i dizajn  Svetog Martina u Londonu (2002–2005).

Jedno od njegovih najznačajnijih dela je instalacija „Dead Dogs Walking“, predstavljena 2020. godine u galeriji Paper Gallery u Prištini. „Dead Dogs Walking“ je instalacija koja istražuje patnju pasa lutalica i njihovu stalnu borbu za opstanak. Instalacija kombinuje tradicionalne medije poput slikarstva i skulpture sa video-performansom u kojem nastupa hor „Hor Siparantum“. U drugoj instalaciji, „Misioni Ekzekutoni“ (Misija pogubljenja), koristeći flaše kao simbol brutalnih pogubljenja tokom rata na Kosovu 1999. godine, posebno se pozivajući na masakr u Fortesi 1999. na kojem je radio kao prevodilac za novinske kuće u Londonu. U svom radu dosledno istražuje odnos između umetnosti i kolektivne traume. Kao osnivač Paper Gallery-ja i stalni kustos Prištinskog bijenala, on kurira projekte posvećene postkonfliktnom identitetu i sećanju, pružajući prostor umetnicima da se pozabave bolnom prošlošću Kosova.

Jeta Xharra je vodeća novinarka na Zapadnom Balkanu, koja je pokrenula Dom novinara na Kosovu, dok je istovremeno vodila najveću nevladinu organizaciju na Kosovu, Balkansku mrežu istraživačkog novinarstva (BIRN), sa 70 zaposlenih.

U novinarstvo je ušla radeći kao posrednica/lokalna producentkinja za BBC News 1998. godine, a kasnije je postala menadžerka BBC biroa na Kosovu, i tako je upoznala većinu međunarodnih novinara koji su kasnije postali saradnici Doma novinara. Bila je lokalna producentkinja za BBC News, učestvujući u snimanju ekskluzivnog materijala tokom bitke u Prekazu 6. marta 1998. sa snimateljem Vaughanom Smithom i prevodilac retkog intervjua sa Fehmijem Ladrovcijem, epskim gerilskim borcem koji je ubijen dve nedelje nakon što je intervju emitovan na BBC-u. Dvadeset šest godina nakon što je ovaj materijal snimljen, pokrenula je digitalizaciju celog kosovskog arhiva koji je snimio Frontline TV News, a koju u besprekornom stanju čuvao Smith, najveći saradnik Doma novinara.

Najpoznatija je na Kosovu kao glavna voditeljka i urednica emisije „Jeta ne Kosove“ („Život na Kosovu“), koja se emitovala u udarnom terminu na javnoj televiziji Kosova, jedini kosovski program o kojem je pisao New York Times. Sada je voditeljka Kallxo Pernime, emisije o aktuelnim događajima, koja se emituje tri puta nedeljno na RTV Dukagjini.

Završila je master studije iz studija rata na King’s College London (2000), a master iz scenaristike na London College of Printing (2002) stekla je sa odlikovanjem. Dom novinara objedinjuje njeno obrazovanje iz istorije i scenaristike sa novinarskim iskustvom, kako u ratnom, tako i u posleratnom Kosovu.

Xharra je istraživačka novinarka koja je obučavala novinare u postkonfliktnim i konfliktnim situacijama u Libanu i Ukrajini (2017. & 2023).

Ima iskustva u moderiranju preko 550 javnih debata sa panelistima iz političkih partija, civilnog društva i međunarodne zajednice na Kosovu, u Albaniji, Makedoniji, Srbiji i Crnoj Gori od 2004. godine, a takođe je i iskusna govornica i predavačica na brojnim međunarodnim forumima.

Xharra je objavila članak na naslovnoj strani lista The Independent, a pisala je i za The Economist, Sunday Telegraph i Jane’s Intelligence Review (1999–2004). Dok je boravila u Velikoj Britaniji, radila je u odseku za planiranje stranih vesti pri Svetskom servicu BBC-a (1999–2004), u Institutu za izveštavanje o ratu i miru, a 2005. godine postala je jedna od osnivačica Balkanske mreže za istraživačko novinarstvo.

Godine 2012, Medijska organizacija jugo-istočne Evrope, SEEMO, proglasila je Jeta Xharru dobitnicom nagrade dr Erhard Busek – SEEMO za bolje razumevanje u Jugoistočnoj Evropi za 2012.godinu, a 2021. godine osvojila je i nagradu EU za najbolju istraživačku priču na Kosovu.